Novak, Ana, Jelena i Nenad svojim uspesima ne prestaju da oduševljavaju srpsku i svetsku javnost, pronoseći dobar glas o Srbiji gde god da se pojave.

Tekst: Vanja Savić

Novak Đoković, najbolji srpski teniser svih vremena i dalje je željan uspeha. Čak i posle pobede na Australijen openu, 27. januara 2008. Pred sobom ima još petnaest godina aktivnog bavljenja belim sportom, a po mišljenju mnogih, njegovo vreme tek dolazi.

Dvadesetogodišnji Novak je nakon osvajanja sedam velikih turnira, kao treći teniser na ATP listi prošle godine postao najbolje plasirani srpski teniser ikada, a ove godine u Melburnu nastavio je uzlaznom linijom, po drugi put pobedivši Federera. U finalu je pobedio Žoa Vilfrida Congu iz Francuske, osvojio jedan od četiri najveća teniska turnira i postao prvi Srbin kome je to uspelo.

– Nije lako opisati osećaj posle osvajanja jednog grand slema. Tamo, u Australiji još nisam bio svestan svega, trenutno se sve dešava vrlo brzo i sve ide u moju korist. Bilo je to moje drugo grand slem finale. Pobedio sam i ponosan sam na sebe i svoju porodicu. Presrećan sam jer sam ostvario svoj dečački san. Kao dete sam gledao velike tenisere kako osvajaju najveće turnire, a sada sam ja osvajač i presrećan sam zbog toga.

Tvoje imitacije tenisera zabavljaju ljude širom sveta. Kako se uvežbava koreografija? – Ne uvežbava se, to je nešto što ja radim celog života i spada u sporedne strane profesionalne karijere. Činim to zato što želim da uživam u svemu što radim. Jer, iz godine u godinu ću posećivati ista mesta, gradove i turnire i nije loše uneti malo zabave. Svako ima drugačiji karakter, a ja sam dosta emotivan i na terenu i van njega, dosta sam temperamentan igrač i volim da pokazujem svoje emocije. Imitacijama ne pokušavam nikoga da uvredim već da nasmejem i unesem malo pozitivne energije. Pošto si uglavnom na putovanjima, u inostranstvu, da li si svestan svoje popularnosti u Srbiji?

– Teniska sezona je najduža sezona u sportu. Igrate turnire gotovo svake nedelje. Zato možda i nisam svestan svoje popularnosti, ali mi je drago kada od svojih prijatelja i familije u Srbiji čujem koliko ljudi ovde prate tenis, da beže sa posla i iz škole da bi gledali moje mečeve. To jako prija.

Posle ispunjenja dečačkog sna i osvajanja grand slema, potrebno je još više snage da se ostane na putu uspeha. Možemo li to očekivati od tebe?

– Mnogi teniseri posle svoje prve uspešne godine ne uspevaju da ostanu u teniskom vrhu. Godina posle probijanja je uvek najteža, ali ja sam to demantovao. Posle uspešne 2007, još bolje sam započeo i ovu godinu. Nakon osvajanja grand slema imam još veću motivaciju, još jači stimulans da igram još bolje i donesem Srbiji i jedno od dva prva mesta na svetskoj listi. Zaslužujem to što sam već u dvadesetoj godini, ako ne i najbolji teniser sveta, ono sigurno među najboljima. Kako je krenula godina, imam velike šanse da je završim bar na jednom mestu više na listi najboljih. Želim još više da treniram, da popravim sve slabe strane svoje igre.

Da li si svestan koliko popravljaš utisak o Srbiji u svetu?

– Onoliko koliko ja vidim, ljudi tamo mnogo bolje i na lepši način gledaju na našu zemlju. Kad god se pojavite na nekom velikom turniru prate vas milioni gledalaca širom sveta i dvadeset do trideset hiljada ljudi u publici. Tada prvenstveno predstavljate sebe, jer tenis je individualan sport, ali naravno i svoju zemlju. Posebno mi je drago što mogu da doprinesem promociji Srbije ali, nisam tu samo ja. Kada smo se u polufinale Melburna plasirali i Ana, Jelena, Nenad i ja, neki novinari su nas upitali zašto se Australijan open ne održava u Srbiji, a ne u zemlji "ozija". Tvoja porodica i ti otvarate teniski centar u Kragujevcu? – Bio nam je prioritet da otvorimo centar u Beogradu, ali zbog administracije i cele situacije u kojoj se Srbija nalazi, Kragujevac je bio pristupačniji.

Radujem se što ćemo imati teniski centar u centru Šumadije, jer će toliko dece koja nemaju mogućnosti da treniraju i razviju se u profesionalne igrače, konačno imati sve uslove za to.

Kažu da i u Crnoj Gori pomno prate tvoje mečeve?

– Pozdrav braći u Crnoj Gori i hvala na podršci. Dosta svojih korena vučem odande. Moj deda je iz Nikšića i znam da me uvek i ponosno gleda.

Šta bi poručio mladima u Srbiji?

– Svim mladim ljudima u Srbiji bih savetovao i preporučio da se bave sportom, jer je to jedan od najboljih načina da se skrene s lošeg puta i da se skloni sa ulice. To će im dati snage, zdrave ambicije i usmeriti ih nekim boljim putem u život.

Ulaskom u finale Australijen opena, Ana Ivanović postala je druga teniserka sveta. Iako je poražena od Ruskinje Marije Šarapove, dokazala je da njeno vreme tek dolazi. Ana je jedna od troje mladih srpskih tenisera koji su u poslednje dve godine, najviše zaslužni za revoluciju belog sporta u Srbiji i njegov rejting u svetu.

Ana je bila, uz Jelenu Janković, prva srpska teniserka koja je ušla među prvih dvadeset teniserki sveta. Ali, kako vreme protiče, a broj njenih nastupa u finalima velikih turnira raste, u njenoj igri i njenom najvećem oružju forhendu, kao da nedostaje taj završni udarac. A za to vreme, Ana je proglašena za jednu od najlepših igračica koje su ikada nastupale na teniskim terenima.

Koliko ti lepota pomaže, a koliko odmaže u životu i na teniskom terenu? – Za posao kojim se bavim izgled nije presudan i to kako izgledate na teniskom terenu ne znači mnogo. Naravno, kada je u pitanju marketing situacija je drugačija. Druga si na WTA listi. Kakav je osećaj, a koliko je to obaveza da se još više radi i trenira?

– Sebi sam postavila cilj da budem na prvom mestu i to je ono što me motiviše da naporno treniram s ciljem da neprekidno napredujem. Lepo je biti u samom vrhu, ali vas to obavezuje da još više radite, jer samo tako se možete održati među najboljima.

U svoja dosadašnja dva gren slem finala, čini se da nisi bila dovoljno koncentrisana. Jat revija je još 2005, kad si bila 16. na svetu, pisala o tebi kao o teniserki koja "se ne boji velikih imena". Komentar?

– Moje prvo grand slem finale bilo je u znaku prejakih emocija koje su me savladale. Što se tiče drugog, bio je to meč koji je svaka od nas mogla da izgubi. Ipak, ja sam bila ta koja je napravila nekoliko grešaka u važnim momentima i to je presudilo. U svakom slučaju, ponosna sam što sam do svoje dvadesete godine već odigrala dva grand slem finala.

Da li smatraš da treba usavršiti neko od tvojih igračkih umeća?

– Poslednjih godinu dana konstantno napredujem, imam odlične rezultate i prezadovoljna sam timom ljudi oko sebe. S druge strane, smatram da je moja karijera tek na početku i da ima još prostora za napredak u svim elementima igre.

Od prošle godine si ambasador Unicefa. Kako doživljavaš sebe u toj ulozi?

– Za mene je posebna čast to što sam dobila priliku da u okviru Unicefa pomognem deci. Predivan je osećaj kada znate da nekim svojim gestom možete da usrećite ljude, naročito najmlađe. Humanitarni rad je nešto što me ispunjava zadovoljstvom, a to je i način da uzvratim za svu podršku koju svakodnevno dobijam od mnogih.

Kakav je tvoj odnos prema reprezentaciji?

– Jelena i ja činimo jednu od najjačih reprezentacija na svetu i nadam se da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama uspeti to i da dokažemo i dovedemo Srbiju u sam vrh Fed kup takmičenja. Naša nedavna pobeda u Budimpešti je prvi korak ka tom cilju.

Utisci o putovanju Jatom?

– To su uvek prijatna putovanja sa izuzetno ljubaznim osobljem.

Poruka budućim teniserkama Srbije?

– Budite uporne i nikada ne odustajte od svojih snova!

Svoju prvu WTA titulu Jelena Janković je osvojila 2004. Prošle godina bila je najbolja na četiri turnira, igrala u četiri finala, osvojila je Vimbldon u miks dublu, na sedam turnira je stigla do polufinala i ostvarila skok sa 12. na 3. mesto rang liste najboljih teniserki sveta. Olimpijski komitet Srbije proglasio ju je najboljom sportistkinjom u zemlji. Trenutno je četvrta na WTA listi.

Imala si najviše nastupa i pobeda od svih teniserki u prošloj godini. Na Hopman kupu i u Melburnu igrala si