Početkom decembra Beograd je postao bogatiji za još jedan izložbeni prostor. U parteru zgrade Ministarstva kulture Srbije, u Vlajkovićevoj ulici, otvoren je Salon naivne i marginalne umetnosti.
 |
Na oko 250 kvadratnih metara izložbenog prostora prikazano je 70 radova, slika, skulptura, grafika - iz perioda 1939-2006. - najvećih srpskih naivaca i marginalaca, kao i reprezentativna dela naivnog stvaralaštva iz drugih evropskih zemalja, koja pripadaju zbirci Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine.
Salon, kao svojevrsna ispostava Jagodinskog muzeja, jedina je ustanova u Srbiji koja će se baviti sakupljanjem, proučavanjem, izlaganjem, publikovanjem i zaštitom dela naivne i marginalne umetnosti Srbije i drugih zemalja kao što su Nemačka, Italija, Mađarska, Bugarska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska...
Među izloženim radovima velikana srpske naive kao što su Savo Sekulić, Emerik Feješ, Ilija Bosilj Bašičević... u postavci su izložene i slike Ivana Generalića, Franje Mraza iz Hlebina, Ivana Rabuzina i drugih poznatih naivaca iz susednih zemalja. |
- Višeslojnu izvornu, primitivnu, neoprimitivnu, samouku naivnu umetnost Srbije danas posmatramo u kontinuitetu razvoja savremene likovne scene. Iako važi mišljenje da je naivna umetnost stara koliko i društvo i da su joj izvori u bogatom narodnom stvaralaštvu, svest o njenoj umetničkoj egzistenciji, kao posebnoj likovnoj celini, formira se s opusima njenih vrhunskih umetnika, danas klasika.
|
Raskid sa deskriptivnim načinom razmišljanja o predstavljanju opažajnog na prostoru Srbije otkriva nove motive, nove mogućnosti stvaranja, u kojima savremeni umetnik svojom duhovnom energijom istražuje i pronalazi odgovarajuće elemente, koje potom transponuje u dela postavljajući ih hrabro u sasvim nove odnose, tumečeći ih drugim relacijama
- kaže Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne umetnosti iz Jagodine, autor koncepcije salona i postavke. |
 |
Tradicija, folklor, osećanje za kolektiv, seoska idila i dokolica u dugim zimskim večerima, neki su od preduslova za razvoj naivne umetnosti na ovim prostorima. Pod uticajem dela, sad već klasika, srpskih naivaca, nastaju seljačke slikarske "škole" u Opariću, Kovačici, Uzdinu.
Pod uticajem Janka Brašića iz sela Oparić, doajena srpskih naivaca, pojavljuje se niz slikara u njegovom selu i okolini: Martinković, Jovanović i drugi. Grupa seljaka-slikara iz Kovačice, pronela su ime ovog banatskog mesta širom sveta. Prvi su počeli da slikaju Martin Paluška, Jan Sokol i Mihajlo Bireš, zatim Jan Knjazovic i Martin Jonaš.
Takođe u Banatu, u selu Uzdinu, Anjuka Maran počela je da prenosi na platno narodnu nošnju i platno koje je do tada tkala. Ubrzo zatim njen primer slede Marija Balan, Florika Puja i Mariora Motorožesku.
 |
Većina pomenutih naivnih slikara počela je da radi na selu čvrsto vezana za svoju sredinu, ili su rođeni i odrasli na selu, a sticajem okolnosti našli se u gradu dok se njihovo slikarstvo najčešće vraćalo temama i motivima iz seoskog života.
Veću grupu čine i oni koji su doživljaj i svoj likovni izraz vezali za urbanu celinu, ali svakako najneobičniji jeste izbor motiva na slikama novosadskog dugmetara i češljara Emerika Feješa, čiji je san o putovanju zamenilo preslikavanje s razglednica evropskih i svetskih gradova. |
"Njih je slikao i preslikavao, dodajući trgovima delove ulica i kuća ili brišući ono što mu se nije svidelo. Rezultat je bila slika sasvim različita od uzora." Umro je ne napuštajući svoj skromni dom, dok je iza njega ostalo na stotine slika na papiru s raskošnim fasadama ulica i trgova poznatih svetskih metropola.
| Muzej naivne umetnosti u Jagodini osnovan je 1960. kao prva muzejska ustanova specijalizovana za sakupljanje, čuvanje, zaštitu, proučavanje, izlaganje i publikovanje dela naivne umetnosti. U početku su u zbirku ulazila dela umetnika iz Srbije i ostalih delova tadašnje Jugoslavije da bi kasnije, od 1994. bila uključena i dela iz inostranstva. Muzej je danas ustanova sa bogatom kolekcijom od preko 2.000 dela iz zemlje i inostranstva počev od 1935. Muzej naivne umetnosti je takođe, jedan od najvećih dokumentacionih centara za proučavanje naivne umetnosti u Evropi. U toj branši najveći je na Balkanu i jedan od najznačajnijih u svetu. | |
