Позориште за живот

У Београду је од 15. до 30. септембра одржан 40. по реду Београдски интернационални театарски фестивал, званично један од три најцењенија позоришна фестивала на свету. Награду Мира Траиловић добила је мађарска представа Галеб у режији Арпада Шилинга. Први пут у својој историји Битеф је био продуцент једне представе из званичне селекције: комад Циркус Историја у режији и кореографији Соње Вукићевић добро је примљен и већ је позван на позоришни фестивал у Аустрији. (...)

Здравље је живот

Србија је при самом врху по квалитету лечења кардиоваскуларних болести. Кад је о болестима срца реч, и поред тога, нажалост, у свету смо одмах иза Руса, тачније, на другом смо месту по умирању од тих болести: од сто умрлих, њих шездесет има дијагнозу – болест крвних судова срца и мозга. Генерације рођене шездесетих година прошлог века масовно обољевају од срца, чиме плаћају данак лошим навикама у животу и психосоцијалном стресу који смо имали и имамо, као и неадекватно леченом крвном притиску и повећаној масноћи у крви. О овим темама разговарамо са академиком Миодрагом Остојићем, кардиологом, директором Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије. (...)

Србија међу шљивама

Србија је донедавно била један од највећих светских произвођача шљива. Данас у Србији расте око четрдесет милиона родних стабала шљиве, али се са њих убере знатно мање од приноса највећих светских произвођача. Ваљевска Подгорина, са центром у месту Осечина, један је од наших најзначајнијих шљиварских региона. Само на обронцима Соколских планина и Влашића расте преко милион стабала шљиве, од чега преко четиристо хиљада чине стабла пожегача и маџарка. (...)

Гамзиград на вратима светске баштине

"Од Великог кинеског зида до Акропоља, од Таџ Махала до Мачу Пикчуа, свака држава је наследила ремек-дела природе или цивилизације, која заслужују да буду сачувана за потомство." Номиновањем Гамзиграда, први пут је у Србији једно археолошко налазиште предложено за Унескову листу Светске културне баштине. (...)

Плесови и маске

Због њеног необичног имена, кад год би се говорило о земљи Догона помислила бих да крећем на пут на неку другу планету, или у свет Харија Потера! И нисам много погрешила. Земља Догона јесте друга планета, светилиште и музеј афричке културе у којем се открива један фантастичан и посве фасцинантан свет. Због тога ју је Унеско и уврстио у Светску културну баштину. (...)