Новак Ђоковић, најбољи српски тенисер свих времена и даље је жељан успеха. Чак и после победе на Аустралијен опену, 27. јануара 2008. Пред собом има још петнаест година активног бављења белим спортом, а по мишљењу многих, његово време тек долази.
Двадесетогодишњи Новак је након освајања седам великих турнира, као трећи тенисер на АТП листи прошле године постао најбоље пласирани српски тенисер икада, а ове године у Мелбурну наставио је узлазном линијом, по други пут победивши Федерера. У финалу је победио Жоа Вилфрида Цонгу из Француске, освојио један од четири највећа тениска турнира и постао први Србин коме је то успело.
– Није лако описати осећај после освајања једног гранд слема. Тамо, у Аустралији још нисам био свестан свега, тренутно се све дешава врло брзо и све иде у моју корист. Било је то моје друго гранд слем финале. Победио сам и поносан сам на себе и своју породицу. Пресрећан сам јер сам остварио свој дечачки сан. Као дете сам гледао велике тенисере како освајају највеће турнире, а сада сам ја освајач и пресрећан сам због тога.
|
Твоје имитације тенисера забављају људе широм света. Како се увежбава кореографија?
– Не увежбава се, то је нешто што ја радим целог живота и спада у споредне стране професионалне каријере. Чиним то зато што желим да уживам у свему што радим. Јер, из године у годину ћу посећивати иста места, градове и турнире и није лоше унети мало забаве. Свако има другачији карактер, а ја сам доста емотиван и на терену и ван њега, доста сам темпераментан играч и волим да показујем своје емоције. Имитацијама не покушавам никога да увредим већ да насмејем и унесем мало позитивне енергије.
Пошто си углавном на путовањима, у иностранству, да ли си свестан своје популарности у Србији? |
 |
– Тениска сезона је најдужа сезона у спорту. Играте турнире готово сваке недеље. Зато можда и нисам свестан своје популарности, али ми је драго када од својих пријатеља и фамилије у Србији чујем колико људи овде прате тенис, да беже са посла и из школе да би гледали моје мечеве. То јако прија.
После испуњења дечачког сна и освајања гранд слема, потребно је још више снаге да се остане на путу успеха. Можемо ли то очекивати од тебе?
– Многи тенисери после своје прве успешне године не успевају да остану у тениском врху. Година после пробијања је увек најтежа, али ја сам то демантовао. После успешне 2007, још боље сам започео и ову годину. Након освајања гранд слема имам још већу мотивацију, још јачи стимуланс да играм још боље и донесем Србији и једно од два прва места на светској листи. Заслужујем то што сам већ у двадесетој години, ако не и најбољи тенисер света, оно сигурно међу најбољима. Како је кренула година, имам велике шансе да је завршим бар на једном месту више на листи најбољих. Желим још више да тренирам, да поправим све слабе стране своје игре.
 |
Да ли си свестан колико поправљаш утисак о Србији у свету?
– Онолико колико ја видим, људи тамо много боље и на лепши начин гледају на нашу земљу. Кад год се појавите на неком великом турниру прате вас милиони гледалаца широм света и двадесет до тридесет хиљада људи у публици. Тада првенствено представљате себе, јер тенис је индивидуалан спорт, али наравно и своју земљу. Посебно ми је драго што могу да допринесем промоцији Србије али, нисам ту само ја. Када смо се у полуфинале Мелбурна пласирали и Ана, Јелена, Ненад и ја, неки новинари су нас упитали зашто се Аустралијан опен не одржава у Србији, а не у земљи "озија".
Твоја породица и ти отварате тениски центар у Крагујевцу? | | 
