|
|
Пруга уског колосека, у предивном амбијенту Мокре Горе на падинама три српске планинске лепотице – Таре, Златибора и Шаргана, једна је од најлепших железничких траса у свету. Висинску разлику од 300 метара пројектанти и градитељи вешто су решили на јединствен начин – необичном пружном петљом у виду броја осам – популарном "Шарганском осмицом".
Текст: Златица Ивковић
Фотографије: Драган Боснић |
| Не само у Србији, већ и у овом делу Балкана и Европе, уска пруга подно Златибора, на релацији Мокра Гора – Шарган Витаси слови за најатрактивнију туристичку дестинацију међу љубитељима музејске пруге. Заљубљеника у уску пругу има широм света; ипак, највише их је у Великој Британији где је овај несвакидашњи хоби и поникао, а до које мере иде страст према возовима на парни погон говори и чињеница да је овај посебан вид туризма веома уносан у овој земљи. |
| |
| Након што су страствени хобисти - заљубљеници уске пруге о Шаргану сазнали преко специјализованих часописа и интернета, дошле су подно Мокре Горе и прве групе иностраних гостију и љубитеља железнице из Аустрије, Швајцарске, Енглеске и Данске. Посетиоци су обишли овај крај и трасу чувене пруге и сви су били јединствени у оцени да би обновљена "Осмица" била права светска атракција и најатрактивнија туристичка, музејска пружна траса у Европи. |
| А како је све почело? Градњу пруге преко Шаргана започели су Аустријанци 1916. године с намером да Босну, којом су владали споје са Србијом. Висинска разлика између мокрогорске котлине и шарганског превоја захтевала је посебно техничко решење, те су Аустријанци довели чувеног инжењера осуђеног на доживотну робију и обећали му слободу уколико реши проблем. Овај се прихватио посла, али нажалост у току копања шарганског тунела екипе се нису састале на средини. Аустријанци су завршили само девет километара пружне трасе. |
| |
| Градња је поново започела 1921. године, да би први воз кренуо четири године касније, пробијајући се кроз стеновите теснаце и високе усеке Шаргана према мору. Тачније, 2. фебруара 1925. прорадила је железничка траса уског колосека од Београда преко Ужица и шарганских превоја, према Вишеграду и Дубровнику. Од Београда до Плоча у дрвеним вагонима путовало се "ћиром" два дана и две ноћи све до 1974. године када је траса због нерентабилности била укинута. Живот у планинама је замро. |
| Железнице Србије, у сарадњи са туристичком агенцијом КСР Београдтурс, почеле су од 13. маја сваког другог викенда да организују (аранжман ће трајати до 1. новембра) једнодневне излете и посебан превоз на релацији Београд–Бранешци–Београд, у комбинацији: музејски воз "Романтика" – аутобус – воз "Носталгија" | |
| Људи из овог краја још помињу пророчанство чувеног креманског видовњака Митра Тарабића, који је три деценије пре но што ће ћира кренути Шарганом, предвидео да ће "кроз Циганско падалиште проћи гвоздени пут са гвозденим, огњеним колима, која ће увек сама застајати на месту где су сад, ево, циганске черге..." Касније је додао: "Проћи ће подоста година па ће се људи опет сјетити гвозденог пута те ће испочетка обновити овај пут. |
| | |
|
|
