Почетком децембра Београд је постао богатији за још један изложбени простор. У партеру зграде Министарства културе Србије, у Влајковићевој улици, отворен је Салон наивне и маргиналне уметности.
 |
На око 250 квадратних метара изложбеног простора приказано је 70 радова, слика, скулптура, графика - из периода 1939-2006. - највећих српских наиваца и маргиналаца, као и репрезентативна дела наивног стваралаштва из других европских земаља, која припадају збирци Музеја наивне и маргиналне уметности из Јагодине.
Салон, као својеврсна испостава Јагодинског музеја, једина је установа у Србији која ће се бавити сакупљањем, проучавањем, излагањем, публиковањем и заштитом дела наивне и маргиналне уметности Србије и других земаља као што су Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска, Македонија, Словенија, Хрватска...
Међу изложеним радовима великана српске наиве као што су Саво Секулић, Емерик Фејеш, Илија Босиљ Башичевић... у поставци су изложене и слике Ивана Генералића, Фрање Мраза из Хлебина, Ивана Рабузина и других познатих наиваца из суседних земаља. |
- Вишеслојну изворну, примитивну, неопримитивну, самоуку наивну уметност Србије данас посматрамо у континуитету развоја савремене ликовне сцене. Иако важи мишљење да је наивна уметност стара колико и друштво и да су јој извори у богатом народном стваралаштву, свест о њеној уметничкој егзистенцији, као посебној ликовној целини, формира се с опусима њених врхунских уметника, данас класика.
| Раскид са дескриптивним начином размишљања о представљању опажајног на простору Србије открива нове мотиве, нове могућности стварања, у којима савремени уметник својом духовном енергијом истражује и проналази одговарајуће елементе, које потом транспонује у дела постављајући их храбро у сасвим нове односе, тумечећи их другим релацијама - каже Нина Крстић, директорка Музеја наивне уметности из Јагодине, аутор концепције салона и поставке. |
 |
Традиција, фолклор, осећање за колектив, сеоска идила и доколица у дугим зимским вечерима, неки су од предуслова за развој наивне уметности на овим просторима. Под утицајем дела, сад већ класика, српских наиваца, настају сељачке сликарске "школе" у Опарићу, Ковачици, Уздину.
Под утицајем Јанка Брашића из села Опарић, доајена српских наиваца, појављује се низ сликара у његовом селу и околини: Мартинковић, Јовановић и други. Група сељака-сликара из Ковачице, пронела су име овог банатског места широм света. Први су почели да сликају Мартин Палушка, Јан Сокол и Михајло Биреш, затим Јан Књазовиц и Мартин Јонаш.
|
