Пријему у Српску академију наука и уметности, у својству дописног члана, што је списатељица примила са пуно радости, придружила се још једна лепа вест, њен роман "Књига за Марка" уврштен је одскора у школску лектиру. У исто време, најновија књига Светлане Велмар Јанковић "Очаране наочаре", у којој говори о седам историјских епоха Београда, све више привлачи пажњу читалачке публике.
Недавно сте примљени за дописног члана Српске академије наука и уметности. Како сте доживели пријем у ову угледну институцију?
- Пријем у Српску академију наука и уметности, у својству дописног члана, велика је част за мене. Радујем се признању које, колико мени, толико припада и свима онима што су током мог живота до сада били уз мене и помагали ми и у тренуцима таме, и у тренуцима светлости.
Недавно је ваше дело "Књига за Марка" ушло у школску лектиру. Колико вам значи чињеница да сте писац кога ће деца читати у школи?
- Од првог издања "Књиге за Марка" прошло је осам година - објављена је у јуну 1998. године. За ово време књига је имала преко петнаест издања и читала су је - на то сам нарочито поносна - деца не само у Србији, него и у Сједињеним Државама, Канади, Аустралији, на Новом Зеланду - свуда где има наших људи и њихових породица.
| Преведена је и на званични корејски језик и то издање је, по мишљењу многих, најлепше опремљено. За све то време ишла сам на сусрете са школском децом у Србији, Републици Српској, Црној Гори, разговарала с њима, дописивала се. Деца су моји најдражи и, можда, најбројнији читаоци, а свакако најискренији. Најмлађи читаоци "Књиге за Марка" највише се везују за причу "Златно јагње" коју су, у драматизованом облику, већ много пута изводила деца из предшколских одељења у вртићима, или ученици нижих разреда основних школа. Оно што је најлепше и чему се најдубље радујем јесте чињеница да, сваке године, стижу нове генерације читалаца којима је "Књиге за Марка" једна од најдражих: надам се да ће то што је књига ушла у лектиру за IV разред основне школе допринети да се број младих читалаца још увећа. |
 |
Вашу очараност Београдом пренели сте у књигу "Очаране наочаре", која привлачи све већу пажњу читалачке публике. Како бисте представили ово своје дело?
- Нисам сигурна да умем добро да представљам своје књиге, али ћу покушати. "Очаране наочаре" сам, са прекидима, писала готово четири године, тражећи им одговарајући облик приповедања. Хтела сам да деци испричам неколико прича из историје Београда које би им ту историју учиниле блиском, а не би им биле досадне. Захтевна замисао, признаћете. Мучила сам се док сам писала књигу и - уживала. Седам прича у којима се говори о седам догађаја из историје Београда, од преисторијског доба винчанске и келтске културе, до времена Кнеза Михаила Обреновића III, повезала сам са седам мањих прича под заједничким насловом "Међувреме", у којима су главни јунаци увек исти, дечак и девојчица, брат и сестра, Лука и Милена. Они, у наше доба, а уз помоћ нарочитих, ласерских, очараних наочара,виде догађаје из удаљених епоха у којима главне улоге у описаним збивањима имају њихови вршњаци, и разговарају о њима. Они који су први морали да прочитају књигу још у рукопису - мој супруг, мој унук Марко, главни уредник Издавачке куће "Стубови културе" која је штампала књигу, Гојко Божовић, илустратор Лидија Тарановић, тврде да сам успела да не будем досадна као приповедачица. Од срца се надам да су у праву и са нестрпљењем чекам суд младих читалаца.
Осим у књизи "Очаране наочаре" Београду сте посветили велики део вашег књижевног опуса. Може ли се рећи да је Београд ваша књижевна фасцинација?
| 
